Tradicionalno slavimo i poklanjamo cveće i skupe poklone našim devojkama, suprugama, mamama, sestrama, bakama… Čak je OK i da devojke poklone nešto lepo svojim muškarcima, ili prijateljicama.
Ali, šta je zapravo praznik Osmi Mart?
Dan žena ustanovljen je u znak sećanja na protest žena zaposlenih u farbici tekstila u Njujorku 8. marta 1857. godine. U periodu ubrzane industrijalizacije, nastao je kao inicijativa za ženska prava, to jeste borbe za ekonomsku, rodnu i socijalnu ravnopravnost. Okidač za ovako nešto bili su loši uslovi i niske plate. Brzo je ustanovljena tradicija organizovanja protestne šetnje, a najmasovnija je bila 1908. godine. Tada je 15.000 žena demonstriralo ulicama Njujorka zahtevajući pravo glasa, kraće radno vreme, bolju platu i legalizovanje abortusa.
Njihov slogan je bio „hleb i ruže“. Hleb simbolizuje ekonomsku sigurnost, a ruža kvalitetniji život. Nedugo zatim se pojavljuju žene koje su se istakle: Klara Cetkin i Rouz Luksemburg, kao aktivistkinje, političarke i feministkinje. Kasnije je ovaj protest i praznik počeo da se obeležava u mnogim zemljama, kao što su Austrija, Danska, Nemačka i Švajcarska. Žene dižu glas i protiv diskriminacije na osnovu pola prilikom zapošljavanja i još uvek traže pravo da glasaju i da obavljaju javne funkcije. Godine 1977. Ujedinjene nacije proglašavaju 8. mart Međunarodnim danom za prava žena i mir.
Posle boljševičke revolucije je Aleksandra Kolontaj, feministkinja, je nagovorila Lenjina da 8. mart postane državni praznik. Ovo su prihvatile i zemlje kojima je političko-programski uzor bio SSSR. Međutim, ovaj praznik je uglavnom izgubio osnovnu ideju. Sada daje priliku muškarcima da iskažu ljubav i poštovanje prema pripadnicama suprotnog pola, a u zapadnim zemljama je većinom prestao da se obeležava u prvoj polovini dvadesetog veka, delom zbog toga što je bio povezan sa komunizmom. U skorije doba mnoge organizacije Dan žena obeležavaju demonstracijama, predavanjima i akcijama sa ciljem promovisanja ravnopravnosti i daljeg unapređenja ženskih, ali i ljudskih prava.
Jedan od razloga zašto se baš cveće poklanja ženama kao znak pažnje može biti baš slogan „hleb i ruže“, a drugi je možda sledeći: Godine 1911. desila se tragedija, gde je 140 žena, većinom imigrantkinja izgubilo živote usled eksplozije zbog loših sigurnosnih mera fabrike u kojoj su radile. Cvećem se sećamo i njih.
Danas, Osmi mart više podseća na praznike kao što su Dan majki ili Dan zaljubljenih, otelotvoren je u poklanjanju znakova pažnje voljenim osobama, u ovom slučaju: ženskog pola. Ti znakovi pažnje su pokloni, ali pre svega cveće, sa svojom jakom simbolikom. Žene često porede sa cvećem, pre svega zbog nežnosti, lepote i snage, i to je sigurno jedan od razloga zašto, pre svega, muškarce ovaj praznik inspiriše da ne samo svojim voljenim ženama nego i majkama, ćerkama, prijateljicama, koleginicama, poklone baš cvet, kao znak pažnje.
U zavisnosti od vremena, poklanjalo se razno cveće. U vreme komunizma, to su najčešče bili crveni karanfili i crvene ruže, tada je crvena boja osim borbe i vere u bolje sutra, simbolizovala i komunizam. Vremenom se tradicija, kao i sama simbolika, promenila. Danas se ženama poklanja razno cveće, više ne postoje nikakva pravila, kao ni, takoreći, ograničenja, ali ipak postoji cveće koje preovladava.
Prve su ruže, bez obzira na to koja je boja u pitanju, ali je i dalje crvena vodeća. Zatim je i dalje karanfil, koji se ponovo vratio u modu u poslednje vreme, pre svega u crvenoj varijanti. Ovo cveće ima najizraženiju simboliku u odnosu na boju: crveno je strast i ljubav, belo čednost i nevinost, a ružičasto stidljiva i nežna ljubav. Sve više se poklanjaju i orhideje, koje su veoma specifične svojim oblikom i simbolizuju jedinstvenost. Ovim cvetom se pokazuje divljenje prema elegantnosti i gracioznosti žene. Suncokret se ređe poklanja, ali on je metafora sunca, snažan i ponosan, može ženi da poruči da je ona centar nečijeg sveta. Pored ovog cveća često se poklanjaju i lale, irisi, narcisi, ljiljani i kale, kao i mnoge druge vrste. Često se poklanjaju i buketi najrazličitije aranžirani. U Italiji se Festa della Donna slavi poklanjanjem mimoze.
Cvet treba da bude poseban kao i žena kojoj je namenjen. Osim kao znak pažnje, cveće treba pokloniti i kao sećanje na sve žene i treba misliti na žene u budućnosti.
Cveće je i znak podrške.
