Postoje brojni datumi, brojni događaji koji su tokom godinu dana zastupljeni u našim životima, ali rođendan je još uvek jedan od najzastupljenijih i najvažnijih datuma svakog pojedinca. Pored Božića, Uskrsa, Slave ili godišnjice braka, rođendan zauzima posebno mesto i zahteva posebnu organizaciju i dekoraciju. Shodno svom karakteru. Do uzrasta ili životnih navika, koji naravno utiču na samo obeležavanje ovog dana. Dok će kod nekih, taj dan proći gotovo neprimećen, neki će od njega želeti napraviti nezaboravan dan svake godine ili nezaboravan dan nekoj voljenoj osobi, nekom članu porodice ili svom detetu. Kroz taj datum u nama se provlače brojna osećanja, čak i verovanja, sumnje, nadanja, čežnje za promenama. Rođendani nas svojim karakterom opominju na odrastanje, na smene životnih ciklusa, na prve ljubavi, na stvaranje porodice, na školske i studentske dane, na prve radne dane, sećaju nas na bake i deke i njihove prve poklone, na roditelje i njihove muke da nam taj dan učine veselim i nezaboravnim, podsećaju nas i na ozbiljnost života, godina, nekada će neke životne planove ubrzati, a nekada život usporiti i zatražiti u nama malo predaha od svega.
Kao i drugi događaji, rođendanske proslave su se razvijale i menjale kroz istoriju, razlikovale i razlikuju od kraja do kraja Sveta, od pojedinca do pojedinca. Svakako da karakter proslave nije jednak u detinjstvu, mladosti ili starosti, bez obzira što će pojedinci i u poznim godinama, taj dan smatrati najboljim danom za provod. U krajnjem slučaju, dan kada će i u samoći, naručiti sebi omiljenu tortu ili pozvati društvance na kolače ili otići do omiljenog kafea ili tržnog centra, cvećare, poslastičarnice…
Proslava rođendana nastala je u Evropi u antičko doba. Verovalo se da zle sile napadaju na rođendan, pa su se članovi porodice i prijatelji okupljali kako bi osobu koja slavi, zaštitili dobrim mislima, željama i poklonima. U početku su rođendane proslavljale samo vođe država, a posle su to počela da rade deca. Prva zemlja koja je slavila rođendane je Nemačka. Na rođendan su se palile sveće ceo dan. Jedan od članova porodice slavljenika ustaje u zoru i pali svećice na rođendanskoj torti. Na torti je onoliko svećica koliko je godina slavljeniku i još jedna, koja donosi sreću. Kasno uveče, nakon svečane večere, slavljenik duva u svećice. Ako to učini iz prvog pokušaja, onda će mu se sve želje sigurno ostvariti. I tek nakon toga se otkrivaju pokloni…
Dečije proslave, naravno, predstavljaju onaj najveseliji, najrazigraniji i najomiljeniji deo ove priče. Po prirodi, živahni i spremni na igru i zabavu, deca će svoj dan već u startu učiniti plemenitim i radosnim, ali oni su i najzahtevniji. Neko će napraviti zabavu u igraonici, neko u školi ili vrtiću, a neko u svom domu. Organizacija i dekoracija njihove sreće, za roditelje često je i stres, jer svake godine oni će poželeti nešto novo i drugačije. Posebni, možda i najposebniji su rođendani obeležavanja punoletsva, oni koji se najviše i pamte. Dan našeg rođenja, prvog susreta sa Suncem, dan je koji čekamo i posle kojeg smo uvek malo tugaljivi, ali to je dan koji možemo učiniti uvek svojim i uvek tog dana krenuti u nova iskušenja , koja na ovom Svetu nikada neće prestati.
