Od nastanka Sveta, rođenje je bila velika radost za porodicu, događaj koji je iz korena menjao sve. Dolazak deteta za nekog je plod emocije prema partneru, dok s druge strane za nekog je to najveći božiji, sveti dar. Oni koji to smatraju darom ljubavi i emocije prema partneru darivaće dete poklonima i ušuškati ga u svoj Svet, dok oni religiozni, odlučiće se da za dete najpre od Boga zatraže blagoslov, za njegov život i sreću.
Odlučiće se za najsvetiji čin kod svakog istinskog Hrišćanina, za čin Krštenja. Na taj način, dete će po religijskim verovanjima, ući u život zaštićen od Boga, ali i obavezan da mu se obrati i moli. Naravno, Planeta na kojoj živimo, protkana je raznolikim verovanjima, raznim verama i Božanstvima, ali mi ćemo se baviti onim vezanim za naše podneblje i našu istoriju, a jedno je od najdominantniji na Svetu. Hrišćanstvo.
Nastaloje u prvom veku naše ere u Palestini među Jevrejima. U drugoj polovini istog veka, osamostaljuje se kao posebna religija i širi po gradovima Rimskog Carstva, zaslugom Apostola Pavla, a najvažniji čin kod Hrišćana je Krštenje, nastalo na reci Jordan kada je Jovan krstio Isusa. Najstariji običaji nalažu da se dete krsti dok je malo, tačnije pre proslave prvog rođendana. Mnoge političke prilike i ratovi, kao i ideologije, uticale su kroz istoriju da mnogi budu kršteni kao odrasli i da su se za to odlučili sami. Bilo je slučajeva gde porodica nije religiozna i gde pojedinac nije imao podršku za takav čin, pa se na to odlučio u poznim godinama. Poslednjih decenija u našem narodu mnogi organizaciju prvog rođendana i organizaciju krštenja održavaju istog dana.
Nakon odluke da krstite dete, trebalo bi da se najpre dogovorite sa Sveštenikom, koji će vas upoznati sa svim pravilima vezanim za Krštenje i o svemu što bi Vam za taj čin trebalo. Priprema deteta nije potrebna jer se deca krste po veri kuma, a on je je taj koji daruje dete tj.kumče zlatnicima i nakitom i to obično na kraju ceremonije Krštenja. Ono što bi roditelji trebalo da ispoštuju je post nedelju dana pre Krštenja i pričest na sam dan krštenja. Treba pripremiti krštenicu za kuma i sveću, koja se čuva i posle krštenja. Nju bi trebalo da uzme kum i par dana pre krštenja da je ukrasi.
Pored toga, priprema se i krsnica, platno bele boje veličine do jednog i po metra, koje služi da se dete u nju uvije nakon Krštenja. Potom, ona treba da se iskoristi kao tkanina za košuljicu, jastučnicu ili benkicu. Bela boja simbolizuje čednost, bezgrešnost i nevinost. Nije neobično da se za Krštenje odvoje beli peškir i krstić za dete.
Svakako da je ovaj dan veliki i za celu porodicu, pa mnogi posle obreda u Crkvi, taj dan nastave da obeležavaju u svojim domovima ili u restoranima, gde uz posebnu dekoraciju događaja prave ceremoniju još posebnijom i nezaboravnu kao uspomenu. S toga je običaj imati i fotografa. Fotografisanje je tom prilikom dozvoljeno i u crkvi, pa jedna fotografija sa kumom i Sveštenikom, ostaće jedan veliki podsetnik na taj veliki dan, koji svakako u srcu vernika predstavlja poseban, a možda i najveći sveti čin za pamćenje, ali i obavezu. Svojim odrastanjem, dete će postajući čovek, živeti uz fotografije svojih prvih dana kao Hrišćanina na ovom Svetu.
