Često ste od svojih prijatelja, kolega ili poznanika u zadnje vreme čuli kako se žale da žive u malom prostoru, koji skupo plaćaju ili u kojem plaćaju velike troškove, bez pristojnog pogleda, gde je sve ograničeno i gde je život jako teško učiniti funkcionalnim. I zaista, često ćete prilikom vožnje gradom ili iz gradskog prevoza, baciti pogled na velike stambene četvrti, visoke zgrade, neke čak i bez terasa i bez parkovskih i zelenih površina, zamislićete se, a ponekad čak i osetiti depresivno i začuđeno. Da, veliki gradovi su danas mesta gde je previše betona, gde se stanari više zalažu za podizanje i proširenje parking mesta, nego li za uređenje površina zelenilom. Naravno, postojali su i uvek će postojati ljudi koji sebi neće moći priuštiti kuću sa velikom zelenom okućnicom, daleko od zagušljivog centra grada i obrnuto. Za razliku od onih koji žive u takvim delovima grada, gde je i urbanistički nemoguće imati veliko dvorište i prostor za sebe, postoje oni koji ga imaju, a koji vape za nekom kreativnom idejom koja bi im dom učinila malim, zasebnim, zelenim uglom prirode i tišine.
Evropsko iskustvo, pre svih, nemačkih i austrijskih gradova, koji su poznati po jako velikoj i dugoj tradiciji uređenja dvorišta, proizilaze iz vrlo jakih aktivnosti njihovih vlasti po tom pitanju. Često ćete čuti od velikog broja naših ljudi koji tamo odlaze, kako su kod njih dvorišta uređenija i od samog unutrašnjeg prostora njihovih domova i kuća. Kod njih je vrlo jaka i dugotrajna tradicija kolektivnog udruživanja radi uređenja urbanih bašti. Sve to je pokrenulo jedno drugo, pa su tako danas na sređivanju velikih dvorišta i površina, a naravno i onih manjih, pa i samih balkona, organizovani pravi timovi, koji su specijalizovani za uređenje tih zelenih povrsina. Kao recimo što je zastupljeno kod uređenja fasada i slično. Na taj način dobili su i pojedinci, a i gradovi, koji su postali prepuni prelepih dvorišta, pa turistima često zadovoljstvo obilaska ne predstavljaju samo šetnje po zagusljivom i bučnom centru, već i po obodima i periferiji gradova. Pa tako možete naići na kuće i dvorišta oivičena prelepim živicama, čarobnim sadnicama raznoraznog drveća i zasadima prelepog cveća. Često možete naići na domaćinstva koja su jedva vidljiva od zelenila, a sama ograda imanja često je od zelenila….posebna blagodat svima predstavlja podneblje i pitoma umereno kontinentalna klima, koja daje mogućnost uzgoja raznovrsnih vrsta biljaka i koja nam daje mogućnost da travnjak zadrži svoje mlado, prolećno, zeleno lice u većem delu godine. Danas veoma često srećemo i domačinstva koja uzgajaju biljke koje su atipične za naše krajeve i koje su dominantne recimo na Mediteranu. Nije postalo više čudno naići na drvo limuna ili mandarine, ananasa i sličnog bilja.
Delovati kao pojedinac, samo organizovano, ozelenjavanjem svog životnog okruženja, svog dvorišta ili unutrašnjeg prostora, možemo dovesti i do promene na mikro planu…kao što vidite, mnogi gradovi i države su to prepoznali i potiču pojedince na to, što može dovesti i do globalne ekološke evolucije, koja je danas možda i nešto najneophodnije.. Možda da krenete već sad, jer proleće je stiglo!