Bonsai

UOPŠTENO:

-Neki ljudi nisu sigurni da li je Bonsai vrsta biljke ili tehnika gajenja. Reč Bonsai najgrublje znači biljka, drvo, ali i grupa biljaka ili drveća gajena u malim posudama. Znači Bonsai nije biljka već je tehnika gajenja minijaturnog drveta u maloj posudi. Ova tehnika je nastala u Kini, zatim je prenešena u Japan gde se razvijala i gde je dobila današnju formu.

ODRŽAVANJE I NEGA:

-Sve biljke koje imaju čvrsto stablo pravilnom negom i održavanjem mogu da postanu Bonsai. Postoje biljke koje se lako adaptiraju na malu posudu i čije se lišće brže smanjuje i one se preporučuju početnicima. To su najčešće: brest, bukva, javor, hrast, fikus, bor, azaleja, kesten. Zemljišna smeša za Bonsai može da sadrži sitan šljunak, treset, ilovaču, kompost… Smeša se prilagođava biljnoj vrsti.  Bonsai je neophodno đubriti sa vremena na vreme, đubrivom koje u sebi sadrži dovoljno azota, fosfora i kalijuma. Pre đubrenja biljku treba dobro zaliti, jer je možete oštetiti đubrenjem po suvoj zemlji. Ðubrenje od marta do septembra (svakih 14 dana).

Zalivanje treba svakodnevno vršiti preko listova, dok se u zimskom periodu preporučuje samo povremeno zalivanje. Zbog plitkog sloja zemljišta u saksiji, bonsai drvo vrlo brzo ostane bez vode i neophodno ga je zaliti čim se osuši gornji sloj zemljišta. Tokom cele godine biljku držati na svetlom i toplom (18–23 °C), u sobi u kojoj nema promaje. Leti biljka može da bude i napolju, ali zaštićena od vetra i kiše. Tokom grejne sezone, tokom noći sniziti temperaturu.

PRESAÐIVANJE:

-Mlade biljke (do 10, 15 god) svake ili svake druge godine treba presađivati,  a starije na 5,6 godina . Presađuje se obično u istu ili malo veću saksiju, zemlja treba da je pomešana sa peskom ili sitnim kamenčićima , a važno je da se svaki put razmrsi i pomalo oreže koren biljke.

OREZIVANJE :

-Orezivanjem grana drvo se jača i podstiče se njegov rast. Kako bi drvo napredovalo i bilo zdravo dugi niz godina, neophodno je odseći mlade izdanke. Orezivanjem pupoljaka podstiče se rast novih listova, te drvo uvek izgleda zdravo. Rezidbu treba obavljati samo kada drvo miruje. Ukoliko želite da vam bonsai drvo cveta, neophodno je da rezidbu obavite u proleće.

KAKO SE UZGAJA BONSAI:

-Bonsai drvo može se uzgojiti na više načina:

  • Iz semena
  • Iz margote ili zakorenice
  • Preoblikovanjem lončanice iz rasadnika
  • Vadjenjem pogodnog primerka iz prirode

Svaki od ovih načina uzgoja bonsai drveta je specifičan, a odgajivač sam bira način koji mu najviše odgovara.

Najviše vremena svakako je potrebno za gajenje iz semena. Ukoliko se opredelite za ovaj način gajenja bonsai drveta, prve rezultate rada videćete tek nakon desetak godina. Sađenje bonsai drveta iz semena vrši se na jesen, a nakon nekog vremena biljka se presađuje.

Druga mogućnost jeste margotiranje, odnosno ožiljavanje dela grane, koje se onda odvaja od stabla i dalje uzgaja kao zasebna biljka.

Tehnika koja se preporučuje za početnike jeste kupovina pogodne mlade biljke u rasadniku, koju ćete dalje orezivati i preoblikovati i nastaviti da gajite kao bonsai.

FORMIRANJE OBLIKA:

-Postoje veliki i mali primerci bonsai drveta. Veliko bonsai drvo je obično visoko oko 45 do 46 centimetara, dok je malo visine ispod 13 centimetara. Bonsai drvo može biti i znatno veće, u zavisnosti od onoga šta želi da postigne uzgajivač.Vrlo je važno da odaberete odgovarajuću saksiju, odnosno posudu za bonsai. Drvo sa ispravnim deblom sadite malo dalje od središta posude, a ako želite drvce koje cete oblikovati tako da raste pod uglom, posadite ga u središte četvorougaone ili okrugle saksije. Ukoliko želite da bonsai raste uspravno morate još dok je biljka jako mlada zabosti u saksiju štap pod uglom od 45 stepeni i privezati biljku za njega. Ukoliko želite da biljka bude oblika kaskade ili polukaskade neophodno je da mladu stabljiku obavijete komadom žice, savijete vrh biljke dok ne bude u visini tla, a onda pričvrstite vrh žice komadom kanapa koji je privezan oko saksije. Ovo morate uraditi veoma pažljivo, zato što grane ne smeju da se oštete, jer će u suprotnom na njima ostati ožiljci od žica.

Prilikom formiranja oblika bonsai drveta postoje različiti stilovi, a bonsaista sam odlučuje kako će formirati stablo. Stilovi mogu biti: uspravni i strogo uspravni oblik, stenovit oblik, kaskada, slobodno uspravni stil, metlasti i drugi.

Share this post

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *